Otrovne životinje koje žive u našoj blizini

Neki od nas su toliko plašljivi pa pod otrovne životinje misle već i na ose, pčele i poneke ribe. Naravno da od svih nabrojanih do sada postoje vrste koje su otrovne, ali to nisu jedine otrovne životinje, te postoje razlike u njihovoj otrovnosti.

Otrovne životinje mogu se podijeliti u dvije glavne skupine.  Aktivno otrovne životinje (fanerotoksične) - ove životinje imaju otrovni aparat koji sadrži otrovne žlijezde, izvodne kanale i čeljusti ili bodlje. One unose otrov u tijelo žrtve, kao na primjer crna udovica, poskok i pčela.  Pasivno otrovne životinje (kriptotoksične)  ove životinje nemaju posebni aparat, već je otrov raspoređen po tijelu. Do trovanja dolazi ako se životinja konzumira. Takvi su ugor i školjkaši. Pojedine životinje imaju posebne žlijezde u koži, ali bez aparata za ubrizgavanje otrova.

Pomalo zastrašujuće zvući činjenica da u svijetu postoji više od 10000 vrsta koje spadaju u otrovne životinje. Spomenuti ćemo samo neke od njih i naglasiti otrovne životinje koje obitavaju u Hrvatskoj.

Morske otrovne životinje

U Jadranu su najčešće smeđa vlasulja (Anemone sulcata) i crvena moruzgva (Actinia equina). Neke sastavnice njihovog otrova slične su otrovu kobre. Zelena vlasulja (Actinia cari) je najotrovnija, ali i vrlo rijetka. 

Od meduza, otrovne su morska mjesečina (Pelagia noctiluca), uhati klobuk (Aurelia aurita) i morska pluća (Rhizostoma pulmo). 

Najotrovnija meduza je modri loptaš ili ''Portugalska galija'' (Physalia physalis), koja se u Jadranu pojavljuje samo povremeno. 

Morski pauk je otrovna životinja, a u Jadranu žive čak četiri vrste morskih paukova: bijelac,crnac, žutac i mrkulj, a prisutni su duž cijele obale na svim vrstama terena (pijesak, mulj, kamen). Otrovne bodlje nalaze se na leđnoj peraji i u škrgama, mogu narasti do 40 cm, a njihove žrtve najčešće su ribolovci koji se na njihove otrovne bodlje ubodu prilikom skidanja s udice. 

Otrovni člankonošci Kako su člankonošci (Arthropoda) koljeno koje predstavlja najbrojniju skupinu beskralježnjaka, tako u njoj nalazimo mnoge otrovne životinje i to iz razreda paučnjaka (Arachnida) i kukaca (Insecta). Njihov otrovni aparat čine štipaljke u kojima se nalaze kanali otrovnih žlijezda. Stijenka žlijezda ima mišiće pomoću kojih mogu regulirati količinu ispuštenog otrova.  U našem obalnom području najčešće možemo susresti pauka crnu udovicu (Latrodectes tredecimguttatus). Otrov, koji je jači od otrova čegrtuše i kobre, proizvode i ženka i mužjak, ali je samo ugriz ženke opasan. Ugriz ženke u početku je bezbolan, nije primjetan, a zatim slijedi vrlo oštra bol, grčenje i paraliza žrtve. Protiv otrova crne udovice koristi se serum po koji hitno treba ići u najbližu bolnicu.

Štipavci (Scorpiones) imaju otrovni aparat na vrhu repa. Otrovi štipavaca iz raznih dijelova svijeta bitno se razlikuju. U Hrvatskoj žive dvije vrste: Euscorpius italicus i Euscorpius carpathicus. Otrovi im nisu jaki, a na mjestu uboda nastaju lakša oteklina, crvenilo i svrbež. Najopasniji europski štipavac je Mesobutus gibosus, čiji otrov može ubiti psa ili čak dijete, a živi u Makedoniji.

Otrovne životinje - kukci Oleandrov ljiljak je kukac koji se hrani otrovima.  To su životinje iz koljena žarnjaka (Cnidaria) imaju žarnice u kojima je pohranjen otrov. 

Mnogi kukci imaju toksične tvari koje im služe za omamljivanje plijena, obranu od neprijatelja i čuvanje teritorija. Oni svoje otrove ispuštaju u žrtvu ugrizom ili ubodom žalcem uz koji je vezan otrovni aparat. Otrovni aparat sličan je kod svih opnokrilaca (pčele, ose, stršljeni), a služi za lučenje, pohranjivanje i ubrizgavanje otrova.  Kod pčela i bumbara je žalac nazubljen, dok kod osa i stršljena nije pa oni mogu ubosti više puta uzastopce.

U Hrvatskoj nailazimo na pčelu medaricu (Apis mellifera), osu zemljaricu (Vespula gemanica), običnu osu (Vespula vulgaris), stršljena (Vespa crabro), bumbara (Bombus terrestris) i druge. Ovi opnokrilci u svijetu uzrokuju više smrti nego zmije. Razlog tome je da se kod ljudi koji su osjetljivi na otrove kukaca može pojaviti jaka alergijska reakcija s osipom, a u najtežim slučajevima ubod ili ugriz može izazvati anafilaktički šok i smrt. Zbog toga i njih ubrajamo u otrovne životinje iako o njima kao takvima možda i ne razmišljamo.

Čitaj, prati i komen tiraj naše priče i na našoj Facebook stranici Život i stil!