Katarina Radivojević u ekskluzivnom intervjuu za Nedeljnik po prvi put otkriva kako je bila žrtveni jarac u aferi sa bivšim premijerom Zoranom Živkovićem koja ju je sustigla paralelno sa velikim uspehom filma "Zona Zamfirova".

U razgovoru za Nedeljnik osvrnula se i na najnoviji egzodus Srba u inostranstvo i priznala da se ne plaši budućnosti u kojoj bi joj izmakla titula seks simbola.

Ove godine si u Americi glumila u predstavi o Merlin Monro. Između ostalog, nju je i uništila veza s američkim predsednikom Kenedijem. Da li si se ti uplašila pre nekoliko godina da tebe mogu uništiti tračevi o navodnoj vezi s tadašnjim srpskim premijerom Zoranom Živkovićem?

- To je bilo pre deset godina i tada sam se mnogo nervirala zato što vas, kao mladu osobu, neistina boli. Posebno, neistina koja vas opisuje ne kao neku smernu i dobru damu već nemoralnu osobu koja je s oženjenim čovekom, i to još premijerom. To je zvučalo kao teško koristoljublje s moje strane i zato me je strahovito bolelo. Onda sam kasnije shvatila da čitava stvar nije bila toliko uperena protiv mene, već protiv Zorana Živkovića. Konkretno, u tom trenutku sam bila žrtveni jarac i tako sam prihvatila tu situaciju. Nije bilo lako s 23 godine, uz filmski uspeh, nositi još i to breme pripisanog neistinitog ljubavnika. Sad gledam na to kao na epizodu koja me je ojačala.

Šta kažeš što naš narod ne gubi naviku da veruje u spasenje koje će mu doneti jedan čovek. Od Slobe, do sada Vučića koji i dobi nadimak „gospodar Vučić"? - Mi smo narod kome nada definitivno umire poslednja i stalno sanjamo da će doći neki veliki spasitelj. Mislim da je to ostalo od vremena Tita koji je ljudima ostao u sećanju kao čovek koji je uspešno vodio zemlju. I danas je prisutna ta vrsta nostalgije i večita nada da će se pojaviti neki novi Tito. Ali, apsolutno sam sigurna da takvog neće biti. Imam osećaj da ovde svi gledaju pre svega svoje lične interese, a ne interes naroda i države. Mene baš zanima da vidimo za deset godina decu političara koji su trenutno na vlasti, kao i decu demokrata koji su sišli s vlasti, pa ćemo tada možda shvatiti gde su otišle pare.

U Srbiji si doživljavala i obožavanje ali i zlobu. Ipak, kao da se nacija umorila od pakosti prema tebi, pa se više ne izvlači od cele tvoje uloge u ruskom filmu felacio, ili iz privatnog života afera s nekim političarom? - Mislim da je dobro što sam se sklonila u Ameriku. Inače, tužila sam tabloid koji je pisao neistinite priče i istrajna sam u tom sudskom postupku. Moja tužba traje skoro pa tri godine, ali i ne odustajem od nje. Neću dozvoliti da me neki nepismeni novinar vređa i da odugovlače s tužbom misleći da ću od nje odustati. Poručujem im ovom prilikom da neću od nje odustati. Upornost mi je najviše donela u životu.

Poslednjih nedelja u Srbiji snimaš film "Gnev mrtvih" u kojem si veštica, a u novoj seriji "ER" si medicinska sestra. Da li je i to dobitna kombinacija u privatnom životu, malo veštica a malo u spavaćoj sobi medicinska sestra?

- Malo ova što im zakuva čorbu, a malo ova druga što ih leči od iste. Pa to je najbolja kombinacija, ha-ha-ha. Da ga baciš u krevet, pa da zavisi od tebe. To mi se više sviđa nego da zavisim od drugog. Ali u pravom životu ja ne manipulišem. Ja sam u odnosu s muškarcima uvek iskrena, otvorena, i što je glavno: sa mnom se uvek zna na čemu si i ne volim prljave igre. Smatram da je to veoma dobro i da pravi muškarci to cene.

Uspeva ti da bez napora budeš seks-simbol. Ti to primaš nonšalantno, ali da li se bojiš dana kad će ti to umaći i kad ćeš dobiti ulogu ocvale i usamljene kontrolorke u GSP-u.

- Nisam nikad razmišljala na taj način i kako to izgleda kad ti se izmakne. Ali ne bavim se glumom da bih bila seks-simbol. Glumu volim i onog trenutka kad počnem da igram te karakterne uloge možda ću biti i srećnija nego da budem seks-simbol.

Ceo intervju možete pročitati u najnovijem broju Nedeljnika.