Dekani sa državnih pravnih fakulteta pokrenuće inicijativu da ministarstva prosvete i pravde započnu izradu zakona po kome bi u državnoj službu mogli da rade samo ljudi sa diplomom državnih fakulteta. Oni će se u petak okupiti u Novom Pazaru, pišu Večernje Novosti.

Da li će njihov predlog biti usvojen, ostaje da vidimo, ali ako bude kao sudije, socijalni radnici, nastavnici, lekari u državnim bolnicama i činovnici u državnoj upravi zapošljavaće se samo ljudi koji su se školovali na državnim univerzitetima.

- Ovakva praksa postoji u velikom broju evropskih zemalja i trebalo bi i Srbija da je poštuje. Koristi su mnoge, a najznačajnija je kvalitet kadrova. To ne znači da privatni fakulteti neće moći da školuju, već samo da ti pravnici neće moći da postanu, recimo, sudije - smatra prof. dr Miladin Kostić, dekan Državnog univerziteta u Novom Pazaru.

Dekan Učiteljskog fakulteta u Beogradu prof. dr Mile Savić smatra da država treba da bude odgovornija u odabiru kadrova koji su na ključnim pozicijama.

- Trebalo bi da se uvede red i u prosvetu, jer je ona od suštinskog značaja za društvo. Država se prema prosveti ponaša krajnje neodgovorno, gubeći iz vida da svaka vrsta improvizacije u obrazovnom sistemu nosi dalekosežne posledice - smatra prof. Savić.

Ideju da se pravi razlika pri zapošljavanju između državnih i privatnih - vlasnici privatnih smatraju diskriminatornom, a mnogi kažu da je i protivustavna.

“Ne treba praviti podelu po vlasništvu, već po kvalitetu”

Upravo da bi svi imali jednaku šansu, prof. dr Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i bivši rektor Beogradskog univerziteta, smatra da ne treba praviti podelu po vlasništvu, već po kvalitetu.

- Taj zakon bi trebalo da propiše kvalitet kadrova koji će se zapošljavati u državnim službama, a ne nužno da li dolaze sa privatnih ili državnih - kaže prof. Kovačević.

On dodaje i da neke evropske države imaju i po stotinu regulisanih ili zaštićenih zanimanja, a Srbija bi trebalo da uvede bar nekoliko ključnih.

Iskustva Nacionalne službe zapošljavanja pokazuju da poslodavci ne gledaju isključivo diplomu, već i znanja i veštine kandidata. Kao uslov za dobijanje posla često navode i sposobnost za timski rad, upravljanje vremenom, veštine komunikacije i pregovaranja, prilagodljivost, samostalno donošenje odluka i sl. Takođe traže i poznavanje određenih kompjuterskih programa i stranih jezika, a prednost daju ljudima koji su spremni da rade na sebi.